Dakle, suprotno mišljenjima mlađe generacije, miš nije došao ni iz Microsoft-a ni iz Apple-a, već s instituta u Stenfordu. Ime je dobio jer zaista liči na pravog miša, iako je s vremenom napravljeno toliko modela da je pitanje kako bi ga nazvali da je prvi izgledao kao, na primer, novi Logitech-ov bežični Air Mouse.

Miševi koje danas koristimo prvi su počeli da proizvode dizajneri u Kseroksu i smatraju se jednim od najvećih izuma u kompjuterskom svetu, s obzirom na to da je njihova pojava uveliko proširila upotrebu kompjutera. Do tada su, naime, korisnici bili isključivo okrenuti tastaturi i bezbrojnim "shortcut" kombinacijama, ne bi li uradili bilo kakav posao na kompjuteru. Engelbart je miš napravio posle detaljne analize već postojećih uređaja i njihovih karakteristika. Kako je jednom objasnio, sve tada postojeće uređaje poređao je onim redosledom kakav je već dugo postojao u periodnom sistemu elemenata, pa je na isti način napravio tabelu za "gadget" uređaje. Kao što tabela prirodnih elemenata određenim načinom korišćenja dovodi do saznanja o novim elementima, tako je i ova tabela dovela Engelbarta do uređaja koji još ne postoji, a to je bio miš.

"Originalni miš imao je kabel s prednje strane, ali smo ga brzo prebacili na zadnju, jer je smetao pri radu. Bio je to jednostavan mehanički uređaj s dva diska na donjoj strani. Tim mišem se moglo klikati i okretati, čime su se na kompjuteru mogle nacrtati savršeno ravne vodoravne i uspravne linije. Većina miševa i dalje je mehanička, samo što umesto diskova imaju kuglice. Više se ne sećam ko je dao ime mišu, niko iz laboratorije ne može da se seti ko je smislio taj naziv, ali sećam se da nas je sve podsetio na pravog miša, pa smo ga tako počeli i zvati, i na kraju je ostao miš", ispričao je jednom prilikom Engelbart.

Od tada je miš doživeo brojne promene, a prva veća dogodila se oko 1980, kada je napravljen prvi optički miš. Usledilo je nekoliko varijanti optičkih miševa, zatim laserski miš, bežični, 3D, s više od dva tastera itd. Broj modela miševa danas je teško nabrojati, jer ih proizvodi svaka kompanija koja se bavi tehnologijom, a više nisu samo "pomagalo" za rad na kompjuteru već se koriste i za igrice, što traži modele s pet ili više tastera. Upravo je broj tastera izazvao najveće kontroverze oko miša, i to pošto je Apple sve svoje kompjutere opremio mišem koji ima samo jedan taster. Apple je promovisao takvog miša s argumentom da je jednostavniji za korišćenje, a za miševe s više tastera je rečeno da zbunjuju korisnike, naročito nove. I danas se svi Apple-ovi miševi mogu koristiti samo s jednom tipkom, iako su u međuvremenu, tačnije 2005, proizveli miša s više tastera i nazvali ga "mighty mouse". S druge strane, oni koji su podržavali korišćenje miševa s više tastera upozoravali su na to da je miš s jednim tasterom nezgodan za rad, jer da bi se uradila neka komplikovanija operacija, uvek se mora pritisnuti jedan taster na tastaturi, najčešće "ctrl" ili "alt", pa su tako stalno zauzete obe ruke.

Međutim, proizvođači su nastavili da proizvode miševe s pet i više tastera, koji korisnicima omogućavaju razne funkcije, zavisno od kompjutera na kojima rade. Takvi miševi su najpopularniji za igrice, jer dozvoljavaju igračima akcije koje neki drugi mogu izvesti samo na tastaturi, pa su tako igrači s naprednim miševima u prednosti prilikom igranja. Čak je i "otac" miša, Engelbart, više puta naglašavao da će uvek podržavati ideje koje uključuju što veći broj tastera. Naime, njegov prototip, koji je kasnije poslužio za dizajniranje današnjih miševa, bio je napravljen tako da je podržavao tri tastera, ali Engelbart je rekao da je to bilo samo zato jer nisu znali gde bi stavili dodatne tastere.

05.01.2009