|
"Zelena" električna energija iz Nemačke |
|
|
U običnim okolnostima mesto Lieberose na krajnjem istoku Nemačke, sa samo 1.600 stanovnika, bilo bi poznato jedino istoričarima, i to po dvema sumornim činjenicama - u njemu je za vreme Drugog svetskog rata postojalo odeljenje nacističkog koncentracionog logora Saksenhausen (Sachsenhausen), za podršku SS diviziji Kumark, a posle rata tu je bila najveća vojna baza ruskih trupa stacioniranih u DDR-u, kao i radni logor za zatvorenike sovjetske tajne službe NKVD. Bilo bi da mu od 21. avgusta budućnost nije mnogo svetlija, i to u bukalnom smislu te reči. Tu je u pogon puštena solarna fotonaponska elektrana najveća u Evropi i druga najveća na svetu. Solarne ploče daju struju za osvetljenje kuća 15.000 porodica.
Solarpark Lieberose je u nemačku nacionalnu energetsku mrežu uključio ministar saobraćaja i infrastrukture Volfgang Tefense (Wolfgang Tiefensee), što govori o tome koliku važnost je ovom projektu dala vlada kancelarke Angele Merkel. U govoru koji je tom prilikom održao ministar je naglasio da Nemačka želi da prednjači u energiji iz obnovljivih izvora, posebno sunčanoj energiji i energiji vetra, "ako je moguće, i brže od tempa Sporazuma iz Kjota i odgovarajućih smernica Evropske unije".
Fotonaponsko polje na kojem se sunčeva energija sakuplja i pretvara u električnu izgradili su, kao potpuno komercijalni projekat na kojem planiraju da ostvare profit, poslovna grupacija Juwi iz Wörrstädta u Nemačkoj i First Solar Inc. iz SAD. Američki partner je trenutno najveći svetski investitor u takve sisteme. Istovremeno, u komšijskom mestu Turnow-Preilack-u, malo bližem regionalnom centru Kotbusu, partneri grade isto takvo polje. Usred recesione krize privatne kompanije su investirale ukupno 160 miliona evra i procenjuju da je ulaganje veoma povoljno s obzirom na instaliranu snagu. Samo elektrana u Lieberose-u ima snagu od 53 MW, s površine od 210 fudbalskih igrališta.
Investitori s ponosom ističu da će se zbog struje dobijene direktno od sunca u Nemačkoj godišnje u atmosferu ispustiti 35.000 tona ugljen-dioksida manje. Takođe, Nemci baš na istoku svoje zemlje eksperimentišu i s drugim alternativnim izvorima energije. U mestu Schwarze Pumpe, u neposrednom komšiluku, gradi se eksperimentalna elektrana od još 30 megavata, koja svoj rad zasniva na tehnologiji takozvanog čistog uglja. Kada proradi, svi produkti sagorevanja uglja će se "loviti", a ugljen-dioksid će se u obliku krečnog praha, kalcijum-karbonata, prerađivati u građevinski materijal, a sve što preostane upumpavaće će se u podzemne šupljine dva kilometra ispod zemlje. |
|
|
Bioničko oko - nada za slepe |
|
|
U celom svetu trenutno ima 30 pacijenata različitog životnog doba koji su bili potpuno slepi i kojima je implantacijom veštačkog ili takozvanog bioničkog oka delimično vraćen vid. Taj zahvat, koji je zasad u eksperimentalnoj fazi, obavlja se u deset medicinskih centara u svetu, među kojima su i tri centra u Evropi - u Parizu, Londonu i Ženevi. Sve ove operacije deo su projekta međunarodnog ispitivanja tehnologije, poznatijeg kao Argus II retinalni implantat, a koji se već pokazao kao uspešan u vraćanju elementarnog vida pacijentima koji su oslepeli zbog, primera radi, makularne degeneracije ili retinitis pigmentoze.
Zaslugom fizičara, elektroničara i lekara došlo se do nove tehnologije implanta, do minijaturnog čipa sa 60 elektroda (u projektu Argus I čip je imao samo 16 elektroda). Čip se hirurški ugrađuje iza retine, na zadnju stranu očne jabučice ili u zadnji deo oka, gde trajno ostaje. Ultratanka žica učvršćuje oštećeni očni živac, a služi prenosu svetla i slika u mozak, gde se one procesuiraju. Pored ugrađenog čipa i žice, u oku nema drugih uređaja. Na posebnim naočarima koje pacijent treba da nosi nalazi se mala kamera s odašiljačem koji šalje slike na implantirani čip. Pacijent oko pojasa nosi i mali računar s baterijom kao izvorom energije.
"Reč je o vrhunskoj hirurgiji, jer je u oko potrebno implantirati čip, a da se ne dogodi neko oštećenje. Najjednostavnije rečeno, preko očnog živca, koji ne sme biti potpuno oštećen, svetlosni signal se pretvara u elektronski signal koji u mozgu stvara sliku", objašnjava dr Lindon da Kruz (Lyndon da Cruz). "Pacijente testiramo jednom nedeljno i zadovoljan sam rezultatima. To je prvi, ali veliki korak, jer prvi put imamo tehnologiju za povratak vida. Naravno da želimo mnogo više, jer zasad preko veštačkog oka pacijent razlikuje crnu, belu i sivu boju, a može da prepozna belu liniju na putu, prepoznaje obrise predmeta, razlikuje svetlo i tamu i može da se orijentiše u okolini. Vrlo je važno i to što smo prvi put pokazali da funkcioniše koncept u kojem je elektronska naprava spojena s nervnim tkivom, s očnim živcem", dodao je dr Lindon da Kruz.
Dr Da Kruz je dodao da će istraživanje trajati još tri godine, što znači da klinička praksa ugradnje tehnologije za vid još nije tako blizu. Objasnio je i da će bioničko oko pomoći onim ljudima koji su jednom mogli da vide, jer njihov mozak ima iskustvo vida i zna da obrađuje vizuelne informacije. Nažalost, oni koji su rođeni slepi nemaju potrebne neurološke preduslove za procesuiranje dobijenih podataka preko žice. Takođe, očni živac mora biti barem delimično funkcionalan, jer u suprotnom podaci ne mogu da budu u potpunosti obrađeni. Istraživači priznaju da ovo otkriće ima određena ograničenja i da neće vratiti savršen vid, ali veruju da će dalji napredak u tehnologiji stvoriti kameru veličine zrna graška, koju bi mogli ugraditi u očnu jabučicu i zameniti prirodno tkivo veštačkom tehnologijom. |
|
|
Virtuelna obdukcija |
|
|
Tim švajcarskih lekara obavlja oko 100 obdukcija godišnje bez otvaranja tela, koristeći posebne instrumente kao što je 3D skener, koji može da detektuje do 80 odsto uzroka smrti. Mihael Tali (Michael J. Thali), profesor na Univerzitetu u Bernu, i njegove kolege razvili su sistem koji se zove "virtopsi" - Virtopsy, koji koriste od 2006. godine, da bi ustanovili uzroke iznenadnih ili neprirodnih smrti. Američka vojska u vazduhoplovnoj bazi u Doveru koristi ograničeniju verziju ovog instrumenta za obavljanje obdukcije svojih vojnika, rekao je Tali.
"Bez otvaranja tela možemo da otkrijemo 60 do 80 odsto povreda i uzroka smrti", objasnio je Tali. Prednost virtuelnih obdukcija je u trajnim digitalnim podacima koji se mogu razmenjivati putem Interneta, dodao je on. Tokom obdukcije koja traje oko 30 minuta preminuli se postavlja na sto, dok skener jedva veći od kutije za cipele, pričvršćen za robota, prelazi preko njegovog tela. Posle toga pristupa se kompjuterskoj proceni nalaza.
"Zasad je Bern jedino mesto na svetu gde se obavlja obdukcija kombinacijom skeniranja CT magnetskom rezonancom, post mortem angiografijom i post mortem biopsijom", kazao je Tali, navodeći da cela aparatura košta preko 1,98 miliona dolara. CT skener pravi snimke povreda na skeletu i na mozgu, dok magnetski skener daje detaljne slike mekog tkiva, rekao je on i dodao da angiografija omogućava vizualizaciju unutrašnjosti krvnih sudova.
"To je velika prednost, jer nema potrebe da se telo kasapi, pošto se, na primer, meci mogu videti trodimenzionalno i isto tako obavljati analize", objasnio je Tali. Profesor Tali ne veruje da će virtuelna obdukcija, ma kolika bila njena prednost, u skorije vreme zameniti skalpel. "Tradicionalna obdukcija, gotovo drevni postupak, zasad se i dalje smatra zlatnim standardom", dodao je on, navodeći da se 3D skeniranje još uvek ne može koristiti prilikom slučajeva svinjskog gripa. |
|
|
Gledajte TV na svojoj koži |
|
|
Ekrani na ruci mogli bi se koristiti za očitavanje broja otkucaja srca i nivoa holesterola koji bi bili doslovno "na dohvat ruke". Naučnici su u svojim istraživanjima sve bliži konačnoj konstrukciji višefunkcionalne biorazgradive silikonske naprave koja bi mogla biti ugrađena u ljudsko telo. Jedna od njih mogla bi biti i "živa", to jest pokretna tetovaža.
Za razliku od današnjih "krutih" implantskih čipova, koji se, na primer, stavljaju u kućne ljubimce radi identifikacije, ovi sićušni uređaji pretvarali bi silikonske krugove u vrlo tanke glatke površine slične nalepnicama, koje bi bile dovoljno fleksibilne da se prilagode ljudskoj koži, a opet bi mogle da projektuju određenu sliku. Ta glatka površina bi se posle nekog vremena rastopila u telu, ostavljajući samo mali čip koji je kontroliše kao trag. Silikonski čip je veličine malog zrna pirinča, samo jedan milimetar dužine, dok je širok samo 250 nanometara.
Ta tehnologija mogla bi se koristiti u svrhu pretvaranja kože nosioca čipa u LED monitor. Na toj pokretnoj tetovaži korisnici bi mogli bez problema da gledaju televiziju, da surfuju Internetom, ili bi jednostavno imali animiranu tetovažu. Isto tako, s medicinskog stanovišta, ti ekrani ugrađeni u, recimo, ruku mogli bi svakodnevno da prate stanje tela. Očitavanje broja otkucaja srca, pritiska, nivoa šećera i holesterola bilo bi doslovno prikazano na zglobu vaše ruke. Što se zabavnijeg dela tiče, mali pokretni ekrani mogli bi da pretvore ljudsko telo u pravu igračku za umetnike. Zamislite samo: jednim dodirom kože aktivirate sliku biljke koja polako raste, širi se preko cele ruke, a potom i na ostatak tela, i to bez ikakvih negativnih posledica! |
|
|
Najveći solarni park na svetu |
|
|
Američka kompanija First Solar i vlasti NR Kine zaključile su preliminarni sporazum o izgradnji najvećeg kompleksa solarnih baterija kapaciteta dva gigavata (2.000 megavata) na svetu. Projekat će biti realizovan u Unutrašnjoj Mongoliji, autonomnom regionu na severu zemlje. Po proračunima projektanata, to će biti dovoljno da se energijom snabde tri miliona kineskih domova. Kako piše Njujork tajms, američka kompanija takođe planira da u Kini izgradi zavod za proizvodnju solarnih baterija u vidu tankih folija. Po rečima predsednika kompanije Majka Eherna, za First Solar je posebno važno što su kineske vlasti odobrile realizaciju tako velikog projekta jednoj stranoj kompaniji.
Kompleks First Solar biće jedan od osnovnih segmenata energetskog parka, izgrađen u okolini grada Ordosa. Nakon izgradnje, kapacitet kompleksa, koji će koristiti isključivo obnavljive izvore energije, izneće 11,9 gigavata. Kako se očekuje, 6,9 gigavata te energije proizvodiće generatori na vetar, 3,9 gigavata davaće solarne baterije, a još 720 megavata obezbediće heliotermalni kompleksi koji akumuliraju solarnu svetlost radi njenog transformisanja u toplotu.
First Solar planira da okonča svoj deo radova do 2019. godine. Kako je Ehern izjavio, projekat koji razrađuje njegova kompanija po dimenzijama se može uporediti sa nuklearnom elektranom, a uspeh projekta će dokazati vitalnost i konkurentnu sposobnost krupnodimenzionalnih kompleksa solarnih baterija. Do okončanja radova u Unutrašnjoj Mongoliji najveći u svetu i dalje će biti kompleks Topaz, koji je First Solar izgradio u Kaliforniji. Vrednost ambicioznog projekta zasad nije poznata. Po Ehernovim rečima, za izgradnju sličnog kompleksa u SAD danas bi trebalo potrošiti pet-šest milijardi dolara, ali Kina kao zemlja s jeftinom radnom snagom može podići najveći solarni park na svetu i s manje para.
Preporučite |
|
|
NAUČNA DOSTIGNUĆA 
Književnik iz Banje Luke, Milenko Stojičić, dobitnik je ovogodišnje „Kočićeve nagrade”, koju dodjeljuje Zavičajno društvo „Zmijanje”.
U obrazloženju jednoglasne odluke žirija...
